Organizam čoveka nema rezerve proteina, oni se u složenim metaboličkim procesima stalno razgrađuju i sintetišu. Iz tog razloga proteini moraju biti sastavni deo ishrane svake jedinke a naročito ishrane dece – zbog intenzivnih procesa rasta, razvoja i sazrevanja.
dr Snežana Dejanović
Proteini su neophodni za strukturu i normalno funkcionisanje svih ćelija organizma, enzima, hemoglobina, nekih vitamina, hormona, antitela….
Održavanje normalne mišićne i odbrambene (antibakterijske i antivirusne) funkcije je nezamislivo bez dovoljnog unosa biološki vrednih proteina.
Nutritivni izvori proteina su i namirnice biljnog i životinjskog porekla (jaja, meso, riba, mleko i mlečni proizvodi).
Namirnice biljnog (leguminoze, pečurke, jezgrasto voće, zrnasta hrana) za razliku od namirnica životinjsog porekla nemaju potpun sastav esencijalnih aminokiselina ali manjim dodatak punovrednih proteina animalnog porekla ovaj deficit se može korigovati. Unosom proteina vegetabilnog porekla izbegava se unos zasićenih masti i holesterola. Zato je veoma važno da ishrana dece bude izbalansirana, raznovrsna i mešovita.
Dnevne potrebe za proteinima su uslovljene starosnom dobi deteta i stepenom njegove fizičke aktivnosti. Hranom uneti proteini treba da obezbede 10-15% dnevno potrebne energije ali je potrebno voditi računa i o unosu esencijalnih i uslovno esencijalnih aminokiselina (aminokiselinski „score“). Sigurnosni dnevni unos odojčadi, dece i adolescenata se razlikuje i prikazan je u tabeli.
Previous Post 