Koje masti najviše štete zdravlju deteta?
Mastima u ishrani, a naročito u ishrani dece, neopravdano je dodeljena vodeća uloga krivca. Često se čuju poruke o njihovoj štetnosti i preporuke za redukciju unosa.
Istina je, kao i uvek, negde na sredini. Neosporna je njihova gradivna uloga. Bez adekvatnog unosa masti, pravilan rast i razvoj dece bi bio nezamisliv. Veoma su dobar izvor energije, jer pri razgradnji oslobađaju, dvostruko više energije od iste količine ugljenih hidrata ili proteina.
Pored navedene gradivne i energetske, postoji čitav niz drugih uloga kojima masti obezbeđuju normalno funkcionisanje organitzma deteta i odrasle osobe.
Neophodne su za sintezu steroidnih hormona (polnih i hormana kore nadbubrega) kao i za normalan hormonalni balans.
Neophodne su za apsorbciju metabolizan, skladištenje i funkciju liposolubilnih vitamina (vitamina A, D, E, K).
Važne su za termoregulaciju, dobar vid, imunitet, rast, razvoj, pubertet… Međutim, dokazano je da povećan unos masti može dovesti do oštećenja zdravlja, naročito kardiovaskularnog sistema ali i do nastanka nekih malignih bolesti.
Kako pronaći rešenje za zadovoljenje potreba organizma deteta za dovoljnom količinom masti i istovremeno formirati pravilne navike u ishrani dece, koje će sprečiti nastanak pomenutih oštećenja zdravlja u odrasloj životnoj dobi?
Ključ je u količini i izboru vrste masti. Masti se u ishrani ljudi nalaze u obliku zasićenih masnih kiselina, nezasićenih masnih kiselina, holesterola i trans masti. Zasićene masti i holesterol se uglavnom nalaze u namirnicama životinjskog porekla, u mesu, jajima, mleku i mlečnim proizvodima, svinjskoj masti, puteru…
Biljna ulja, semenke, jezgrasto voće i neke vrste ribe (skuša, tuna, losos, haringa…) su dobar izvor mono i polinezasićenih masti.
Preporuka je da u ishrani dece obe vrste, i tzv “ loše“ i “ dobre „, masti imaju svoj određeni udeo u strukturi dnevnog jelovnika ali da se strogo izbegavaju industrijske ili veštačke trans masti.
Ova vrsta masti nastaje tokom industrijske prerade, delimične ili potpune hidrogenizacije, biljnih ulja, pohovanjem i prženjem namirnica u dubokom ulju. Čvrsti margarini, lisnata testa, pomfrit, kao i veliki broj slatkih i slanih grickalica su izvori veštačkih trans masti.
Pored pravilne termičke obrade namirnica u sopstvenoj kuhinji, potrebno je izbegavati kupovinu hrane deci koja je više puta pržena u istom ulju i obratiti pažnju na sadržaj trans masti u prehrambenim proizvodima koji se kupuju deci.
Sadržaj trans masti je istaknut na deklaraciji!!!
Tekst: Dr Snežana Dejanović